Таг » тишина « @ Литерарни ђувеч

Постови таговани са „тишина“

Тихо и без речи

Овај пост је објавио дана 02.02.2010

Госпођа Петровић се враћала кући из своје редовне шетње. Али овај пут се осећала чудно. Као да је била ван себе. Ваздух је био другачији. Корак јој је био лакши. Дрвеће је било зеленије. А у исто време, све је било исто и на свом месту. Осећала се помало нелагодно. Али није знала зашто.

Стигла је кући. У тренутку кад је закорачила у свој стан, све јој је било јасно. Осећај нелагодности је нестао, а она се осећала као да се цео живот само за ово спремала. Ушла је у дневну собу и видела себе како седи у фотељи и гледа телевизију. Пришла је тихо, и нежно ставила руку себи на раме. Госпођа Петровић се окренула, погледла горе преко рамена и пустила сузу. Кренуле су тихо и без речи…

Тишина

Овај пост је објавио дана 15.12.2009

Сергеј је полако притискао дугмиће на тастатури. Покрети су му били успорени. Не само због недостатка гравитације, већ је истински био смирен. Нигде му се није журило. Мисли му више нису неконтролисано пролетале кроз главу. Мислио је само на једно – на своју породицу на Земљи. Присећао се најлепших тренутака које је провео са њима. Пажљиво их је реконструисао у мислима, не изостављајући ни најситније детаље. Насмешио се.

Укуцао је и последњу команду, уздахнуо, а затим се нежно одгурнуо од рачунара. Обема рукама се ухватио за ручке поред прозора како би се зауставио. Поглед је био предиван. У дну је видео део плаве планете, а право испред себе једну тачкицу. И док се та тачкица лагано увећавала и постајала лоптица, а затим почела да прераста у незграпну громаду, Сергеј је, нескидајући поглед с ње, тихо изустио само једно „волим те“. А онда је астероид прошао право кроз тај прозор.

После дуго времена, станицом је опет завладала тишина.