Тишина @ Литерарни ђувеч

Тишина

Овај пост је објавио дана 15.12.2009

Сергеј је полако притискао дугмиће на тастатури. Покрети су му били успорени. Не само због недостатка гравитације, већ је истински био смирен. Нигде му се није журило. Мисли му више нису неконтролисано пролетале кроз главу. Мислио је само на једно – на своју породицу на Земљи. Присећао се најлепших тренутака које је провео са њима. Пажљиво их је реконструисао у мислима, не изостављајући ни најситније детаље. Насмешио се.

Укуцао је и последњу команду, уздахнуо, а затим се нежно одгурнуо од рачунара. Обема рукама се ухватио за ручке поред прозора како би се зауставио. Поглед је био предиван. У дну је видео део плаве планете, а право испред себе једну тачкицу. И док се та тачкица лагано увећавала и постајала лоптица, а затим почела да прераста у незграпну громаду, Сергеј је, нескидајући поглед с ње, тихо изустио само једно „волим те“. А онда је астероид прошао право кроз тај прозор.

После дуго времена, станицом је опет завладала тишина.

Шири даље:
  • Twitter
  • Facebook
  • MySpace
  • Digg
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • LinkedIn
  • Posterous
  • Google Bookmarks
  • email


1 коментар на „Тишина“

  1. Astronaut рече:

    20.03.2010 у 02:53

    Kakvo sranje od nazovi price! Jbt!

Ако баш желиш, остави коментар.

Само да напоменемо да не читамо ни оно што ми напишемо, а камоли ваше коментаре. Да не буде после „А што ми нису одговорили?“ :)