Тихо и без речи @ Литерарни ђувеч

Тихо и без речи

Овај пост је објавио дана 02.02.2010

Госпођа Петровић се враћала кући из своје редовне шетње. Али овај пут се осећала чудно. Као да је била ван себе. Ваздух је био другачији. Корак јој је био лакши. Дрвеће је било зеленије. А у исто време, све је било исто и на свом месту. Осећала се помало нелагодно. Али није знала зашто.

Стигла је кући. У тренутку кад је закорачила у свој стан, све јој је било јасно. Осећај нелагодности је нестао, а она се осећала као да се цео живот само за ово спремала. Ушла је у дневну собу и видела себе како седи у фотељи и гледа телевизију. Пришла је тихо, и нежно ставила руку себи на раме. Госпођа Петровић се окренула, погледла горе преко рамена и пустила сузу. Кренуле су тихо и без речи…

Шири даље:
  • Twitter
  • Facebook
  • MySpace
  • Digg
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • LinkedIn
  • Posterous
  • Google Bookmarks
  • email


1 коментар на „Тихо и без речи“

  1. indidkid рече:

    28.02.2010 у 23:17

    Malo mi je trebalo da shvatim, koliko je dojajčano.
    Fucking awesome…

Ако баш желиш, остави коментар.

Само да напоменемо да не читамо ни оно што ми напишемо, а камоли ваше коментаре. Да не буде после „А што ми нису одговорили?“ :)