Сеанса @ Литерарни ђувеч

Сеанса

Овај пост је објавио дана 11.07.2010

Никада нисам веровао у духове, тарот, нумерологију, хороскоп, или у људе који комуницирају са мртвима. Мада ми је све то било занимљиво. Не знам зашто. Из неког разлога волим да идем са пријатељима на те њихове сеансе, где кобајаги причају са мртвима. Само, ја то никад нисам озбиљно схватао.
Ево, и сад. Седимо у малој соби.
„Окупили смо се овде да ступимо у контакт са драгим пријатељем…”
Светло је пригушено. Они седе за округлим столом на сред собе. А ја у једној фотељици у углу.
„…Који је трагично преминуо пре месец дана.”
Не волим да се гурам са њима. Нећу да им сметам. Слушам. Гледам. Занимљиво ми је.
„Желимо да се опростимо од њега.”
Као да гледам филм, или читам неку књигу.
„Желимо да причамо с тобом. Појави се…”
Све време ишчекујем шта ће се следеће занимљиво десити.
„…Петре Антонијевичу!“
Ово нисам очекивао. Шокиран сам. Милион питања ми пролази кроз главу. Сигуран сам да ћу временом наћи одговор на њих. Али, кад сам већ овде, идем да им се јавим. Да их не разочарам.

Шири даље:
  • Twitter
  • Facebook
  • MySpace
  • Digg
  • del.icio.us
  • StumbleUpon
  • LinkedIn
  • Posterous
  • Google Bookmarks
  • email


1 коментар на „Сеанса“

  1. maja рече:

    07.12.2010 у 16:33

    Sjajno!

Ако баш желиш, остави коментар.

Само да напоменемо да не читамо ни оно што ми напишемо, а камоли ваше коментаре. Да не буде после „А што ми нису одговорили?“ :)